ЛУКА

23  Исус на суду пред Пилатом и Иродом. Захтјев Јудејаца да се Варава пусти а Исус разапне. Осуда Христа. Пут на Голготу. Распеће. Распети разбојници. Крсна смрт. Капетан прославља Бога. Погреб.

(зач. 110). 1. И устаде све мноштво и одведе га Пилату.

2. И почеше га тужити говорећи: Овога нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.

3. А Пилат га запита говорећи: Јеси ли ти цар јудејски? А он одговарајући рече му: Ти кажеш.

4. А Пилат рече првосвештеницима и народу: Не налазим никакве кривице на овом човјеку.

5. А они упорно наваљиваху говорећи: Он буни народ учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје па све довде.

6. А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је овај човјек Галилејац?

7. И дознавши да је из подручја Иродова, посла га Ироду, који и сам бијаше у Јерусалиму оних дана.

8. А Ирод видјевши Исуса веома се обрадова; јер је одавно желио да га види, пошто је много слушао о њему, и надаше се да ће видјети од њега неки знак.

9. И постављаше му многа питања; али му он ништа не одговори.

10. Стајаху пак првосвештеници и књижевници и жестоко га оптуживаху.

11. А Ирод га понизи са својим војницима и наруга му се, обуче му бијелу хаљину и посла га натраг Пилату.

12. И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер прије бијаху у завади.

13. А Пилат, сазвавши првосвештенике и старјешине и народ,

14. Рече им: Доведосте ми овога човјека као да он отпађује народ, и ето, ја га пред вама испитах, и не нађох на овоме човјеку ниједне кривице од оних за које га ви оптужујете;

15. А ни Ирод, јер вам га натраг посла. И ето, није учинио ништа што би заслуживало смрт.

16. Да га, дакле, казним и пустим.

17. А мораше да им о Празнику ослободи једнога.

18. А они сви заједно повикаше говорећи: Узми овога, а пусти нам Вараву!

19. Овај бијаше бачен у тамницу за некакву побуну учињену у граду и за убиство.

20. А Пилат опет повика хотећи да пусти Исуса.

21. А они викаху говорећи: Распни га, распни!

22. А он им по трећи пут рече: Какво је, дакле, зло он учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле, да га казним па да га пустим.

23. А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се он разапне; и надвлада вика њихова и првосвештеничка.

24. И Пилат пресуди да буде по тражењу њихову.

25. И пусти им Вараву, баченог у тамницу за побуну и убиство, којега искаху, а Исуса предаде њима на вољу.

26. И када га поведоше, задржаше некога Симона Киринејца, који се враћаше из поља, и ставише на њега крст да носи за Исусом.

27. А за њим иђаше велико мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за њим.

28. А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за дјецом својом.

29. Јер ево, долазе дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и дојкама које не дојише.

30. Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас!

31. Јер кад овако чине са сировим дрветом, шта ли ће бити са сухим?

(зач. 111). 32. Вођаху пак и друга два злочинца са њим да погубе.

33. И када дођоше на мјесто звано Лобања, ондје разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с лијеве.

34. А Исус говораше: Оче, опрости им, јер не знају шта чине! И дијелећи хаљине његове бацаху коцку.

35. И народ стајаше гледајући. А и старјешине руга ху му се с њима говорећи Друге спасе, нека спасе себе, ако је он Христос изабраник Божији.

36. А и војници му се ругаху, приступаху и давах) му оцат.

37. И говораху: Ако си ти цар јудејски, спаси самог себе!

38. А бијаше над њим и натпис написан словима јелинским и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски.

39. А један од објешених злочинаца хуљаше на њега говорећи: Ако си ти Христос, спаси себе и нас!

40. А други одговоривши укораваше га говорећи: Зар се ти не бојиш Бога, када си и сам осуђен тако?

41. А ми смо праведно осуђени, јер примамо по својим дјелима као што смо заслужили; а он никаква зла не учини.

42. И рече Исусу: Сјети ме се. Господе. када дођеш у Царству своме.

43. И рече му Исус: Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају.

44. А бијаше око шестога часа, и тама би по свој земљи до часа деветога.

45. И помрча сунце, и завјеса храмовна раздрије се напола.

46. И повикавши Исус из свега гласа рече: Оче, у руке твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.

47. А кад видје капетан шта се догоди, прослави Бога говорећи: Заиста овај човјек бјеше праведник.

48. И сав народ који се бијаше скупио да гледа овај призор, кад видје шта би, врати се бијући се у прса.

49. А стајаху издалека сви познаници његови и жене које га пратише из Галилеје, посматрајући ово.

50. И гле, човјек по имену Јосиф, који бјеше савјетник и човјек добар и праведан, из Ариматеје, града јудејског,

51. Који не бијаше пристао на њихову одлуку и на њихово дјело, а и сам чекаше Царство Божије,

52. Приступивши Пилату заиска тијело Исусово.

53. И скиде га и обви платном, и положи га у гроб усјечен у камену, у који не бијаше никад нико положен.

54. И дан бијаше петак, и субота освиташе.

55. А иђаху у пратњи и жене, које бијаху дошле са Исусом из Галилеје, и видјеше гроб и како би положено тијело његово,

56. Па се вратише и припремише мирисе и миро. Суботу пак проведоше у миру по Закону.