МАРКО

15 Христос пред Пилатом. Пуштање Вараве. Мучење и распињање Христа. Смрт и погреб.

(Зач 66). 1. И одмах ујутру учинише вијеће првосвештеници са старјешинама и књижевницима, и сав Синедрион, и свезавши Исуса одведоше га и предадоше Пилату.

2. И упита га Пилат: Јеси ли ти цар јудејски? А он одговарајући рече му: Ти кажеш.

3. И тужаху га првосвештеници много. Али он не одговараше ништа.

4. А Пилат га поново упита говорећи: Зар ништа не одговараш? Види колико те оптужују!

5. Али Исус више ништа не одговори тако да се Пилат дивљаше.

6. А о Празнику ослобађаше им по једнога сужња кога би искали.

7. А бијаше неки, по имену Варава, у оковима са својим устаницима, који су у буни учинили убиство.

8. И повикавши народ стаде искати оно што им свагда чињаше.

9. А Пилат им одговори, говорећи: Хоћете ли да вам пустим цара јудејскога?

10. Јер знадијаше да су га из зависти предали првосвештеници.

11. Али првосвештеници подстакоше народ да је боље да им пусти Вараву.

12. А Пилат опет одговарајући рече им: А шта хоћете да учиним са оним што га зовете царем јудејским?

13. А они опет повикаше: Распни га!

14. А Пилат им рече: А какво је зло учинио? А они још јаче викаху: Распни га!

15. И Пилат, желећи угодити народу, пусти им Вараву, а Исуса, шибавши, предаде да га разапну.

(Зач 67). 16. А војници га одведоше унутра у двориште у такозвани преторијум, и сазваше сву чету војника.

17. И обукоше му пурпурни огртач, и оплетавши трнов вијенац ставише на њега.

18. И стадоше га поздрављати: Здраво, царе јудејски!

19. И бијаху га по глави трском, и пљуваху на њега, и падајући на кољена клањаху му се.

20. И кад му се наругаше, свукоше с њега пурпурни огртач, и обукоше га у његове хаљине и изведоше да га разапну.

21. И натјераше једнога пролазника, Симона из Кирине, оца Александрова и Руфова, који иђаше из поља, да понесе крст његов.

(Зач 68). 22. И доведоше га на мјесто Голготу, што значи: Мјесто лобање.

23. И даваше му да пије вино са смирном, а он не узе.

24. И кад га разапеше, раздијелише хаљине његове бацајући коцку за њих ко ће шта узети.

25. А бијаше час трећи, и разапеше га.

26. И бјеше натпис његове кривице написан: Цар јудејски.

27. И с њим распеше два разбојника, једнога с десне, а једнога с лијеве стране њему.

28. И испуни се Писмо које говори: И уврстише га међу безаконике.

29. И пролазници хуљаху на њега машући главама својим и говорећи: Уа! Ти што храм разваљујеш и за три дана саграђујеш,

30. Спаси самога себе и сиђи с крста!

31. Тако и првосвештеници с књижевницима ругаху се, говорећи један другоме: Друге спасе, а себе не може да спасе.

32. Христос, цар Израиљев, нека сиђе сада с крста да видимо, па ћемо му вјеровати. И они што бијаху с њим разапети вријеђаху га.

33. А када настаде шести час, би тама по свој земљи до часа деветога.

34. И у девети час повика Исус из свега гласа говорећи: Елои, Елои, лима савахтани? што значи: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?

35. И неки од оних што стајаху ондје чувши то говораху: Ено зове Илију.

36. А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше га, говорећи: Оставите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.

37. И Исус повика из свег гласа и издахну.

38. И завјеса храмовна раздрије се на двоје одозго до доље.

39. А кад видје капетан који стајаше према њему да тако узвикнувши издахну, рече: Заиста човјек овај Син Божији бјеше.

40. А бијаху ту и жене гледајући издалека, међу којима бјеше и Марија Магдалина и Марија мати Јакова Малога и Јосије, и Саломија.

41. Које и кад он бјеше у Галилеји иђаху за њим и служаху му; и многе друге и које бијаху дошле с њим у Јерусалим.

42. И кад већ би увече, јер бијаше петак, то јест уочи суботе,

(Зач 69). 43. Дође Јосиф, из Ариматеје, угледан савјетник, који и сам Царство Божије чекаше, и усуди се те уђе Пилату и заиска тијело Исусово.

44. А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана, запита га: Је ли давно умро?

45. И дознавши од капетана, даде тијело Јосифу.

46. И он купивши платно и скинувши га, обави платном, и положи га у гроб који бјеше исјечен у камену, и навали камен на врата гроба.

47. А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху гдје га полагаху.