ПРВА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА КОРИНЋАНИМА

15  О Васкрсењу Христовом и васкрсењу мртвих.

(Зач. 158). 1. Али вама напомињем, браћо, јеванђеље које вам проповиједах, које и примисте, у коме и стојите,

2. Кроз које се и спасавате, ако држите онако како вам проповиједах, осим ако узалуд не повјеровасте.

3. Јер вам најприје предадох што и примих, да Христос умрије за гријехе наше по Писму,

4. И да би погребен, и да је устао трећи дан, по Писму,

5. И да се јавио Кифи, затим Дванаесторици;

6. Потом се он јавио одједном више од пет стотина браће, од којих су већина и сада живи, а неки се упокојише.

7. Потом се јавио Јакову, затим свима апостолима;

8. А послије свију, као каквом недоношчету, јавио се и мени.

9. Јер сам ја најмањи од апостола, који нисам достојан назвати се апостол, зато што гоних Цркву Божију.

10. Но благодаћу Божијом јесам што јесам, и благодат његова која је у мени не оста празна, него се потрудих више од свију њих, али не ја, него благодат Божија која је са мном.

11. Било, дакле, ја било они, тако проповиједамо, и тако повјеровасте.

(Зач. 159). 12. А ако се Христос проповиједа да је устао из мртвих, како неки међу вама говоре да нема васкрсења мртвих?

13. А ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос није устао.

14. А ако Христос није устао, онда је празна проповијед наша, па празна и вјера ваша.

15. А показујемо се и лажни свједоци Божији што свједочисмо против Бога да васкрсе Христа, којега не васкрсе, ако, дакле, мртви не устају.

16. Јер ако мртви не устају, то ни Христос није устао.

17. А ако Христос није устао, узалуд вјера ваша: још сте у гријесима својим.

18. Онда и они који уснуше у Христу, пропадоше.

19. И ако се само у овоме животу надамо у Христа, јаднији смо од свију људи.

(Зач. 160). 20. Но заиста је Христос устао из мртвих, те постаде првенац оних који су умрли.

21. Јер пошто је кроз човјека смрт, кроз човјека је и васкрсење мртвих.

22. Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживјети.

23. Но сваки у своме реду: првенац Христос, потом, о његову доласку, они који су Христови:

24. Онда крај, кад преда Царство Богу и Оцу, кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.

25. Јер он треба да царује док не положи све непријатеље под ноге своје.

26. Посљедњи непријатељ укинуће се - смрт.

27. Јер све покори под ноге његове. А када каже да му је све покорено, очигледно, осим Онога који му покори све.

28. А кад му све покори, онда ће се и сам Син покорити Ономе који му све покори, да буде Бог све у свему.

(Зач. 161). 29. Иначе, шта ће чинити они који се крштавају за мртве; ако мртви уопште не васкрсавају? Зашто се и крштавају за мртве?

30. Зашто се и ми излажемо опасности сваки час?

31. Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше похвале, коју имам у Христу Исусу Господу нашем.

32. Јер ако се по човјеку борих са звјеровима у Ефесу, каква ми је корист? Ако мртви не устају - да једемо и пијемо, јер сутра ћемо умријети!

33. Не варајте се: Зли разговори кваре добре обичаје.

34. Отријезните се као што треба, и не гријешите; јер неки не познају Бога; на срамоту вама кажем.

35. Али рећи ће неко: Како ће устати мртви? И у каквом ће тијелу доћи?

36. Безумниче, оно што ти сијеш неће оживјети ако не умре.

37. И што сијеш, не сијеш тијело које ће настати, него голо зрно, било пшенично или неко друго.

38. А Бог му даје тијело како хоће, и свакоме сјемену своје тијело.

(Зач. 162). 39. Није свако тијело исто тијело, него је друго тијело човјечије, а друго тијело животињско, а друго рибље, а друго птичије.

40. И постоје тјелеса небеска и тјелеса земаљска; али је друга слава небеских а друга земаљских.

41. Друга је слава сунца, а друга слава мјесеца, и друга слава звијезда, јер се звијезда од звијезде разликује у слави.

42. Тако и васкрсење мртвих: сије се у распадљивости, устаје у нераспадљивости;

43. Сије се у бешчашћу, устаје у слави; сије се у немоћи, устаје у сили;

44. Сије се тијело душевно, устаје тијело духовно. Постоји тијело душевно и постоји тијело духовно.

45. Тако је и написано: Први човјек Адам постаде душа жива, а посљедњи Адам дух који оживљује.

46. Али није прво духовно, него душевно, потом духовно.

(Зач. 163). 47. Први човјек је од земље, земљан; други човјек је Господ са неба.

48. Какав је земљани, такви су и земљани; и какав је небески, такви су и небески.

49. И као што носисмо слику земљанога, тако ћемо носити и слику небескога.

50. А ово кажем, браћо, да тијело и крв не могу наслиједити Царства Божијега, нити распадљивост насљеђује нераспадљивост.

51. Ево вам казујем тајну: Сви нећемо помријети, а сви ћемо се промијенити,

52. Уједанпут, у трену ока, при посљедњој труби; јер ће затрубити, и мртви ће васкрснути нераспадљиви, и ми ћемо се промијенити.

53. Јер треба ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.

54. А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово смртно обуче у бесмртност, онда ће се испунити она ријеч што је написана: Побједа прождрије смрт.

55. Гдје ти је, смрти, жалац? Гдје ти је, пакле, побједа?

56. А жалац је смрти гријех, а сила је гријеха закон.

57. А Богу хвала који нам даде побједу кроз Господа нашега Исуса Христа.

(Зач. 164). 58. Зато, браћо моја мила, будите чврсти, непоколебиви, напредујте непрестано у дјелу Господњем, знајући да труд ваш није узалуд у Господу.