ДРУГА ПОСЛАНИЦА
СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА
КОРИНЋАНИМА
1 Поздрав. Захвалност Богу за утјеху у невољама. Христос је Божије Амин и наше утврђење.
(Зач. 167). 1. Павле, апостол Исуса Христа по вољи Божијој, и брат Тимотеј, Цркви Божијој која је у Коринту, са свима светима који су у читавој Ахаји:
2. Благодат вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа.
3. Благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, Отац милосрђа и Бог сваке утјехе,
4. Који нас тјеши у свакој невољи нашој да бисмо ми могли тјешити оне који су у свакој невољи, утјехом којом нас саме тјеши Бог;
5. Да као што су страдања Христова обилна у нама, тако је кроз Христа обилна и утјеха наша.
6. Ако ли се мучимо, за вашу је утјеху и спасење, које се постиже подношењем оних истих страдања која и ми трпимо; ако ли се утјешавамо, за вашу је утјеху и спасење;
7. И надање је наше поуздано за вас, знајући да као што сте заједничари страдања тако сте и утјехе.
(Зач. 168). 8. Јер нећемо, браћо, да не знате о невољи нашој која нам се догоди у Азији, да сувише бијасмо оптерећени, преко моћи, тако да смо били у недоумици и за живот;
9. Чак сами у себи осуду на смрт доживјесмо, да се не бисмо уздали у себе него у Бога који подиже мртве,
10. Који нас је од толике смрти избавио, и избавља, у кога се надамо да ће нас и опет избавити,
11. Уз помоћ и ваше молитве за нас, да од многих лица буде узнета за нас изобилна благодарност Богу, због нашег благодатног дара.
(Зач. 169). 12. Јер је ово наша хвала, свједочанство савјести наше, да у простоти и искрености Божијој, не по мудрости тјелесној, него по благодати Божијој живјесмо у свијету, а особито према вама.
13. Јер вам друго не пишемо него што читате и што разумијете, а надам се да ћете и до краја разумјети,
14. Као што нас унеколико и разумјесте, да смо ми ваша хвала, као и ви наша, у дан Господа Исуса.
15. И у овом поуздању хтједох доћи прво вама, да другу благодат имате:
16. И послије вас да одем у Македонију, и опет из Македоније да дођем вама, и ви да ме отпратите у Јудеју.
17. Желећи, дакле, ово зар лакомислено поступих? Или ово што се одлучујем, по тијелу се одлучујем, да буде код мене и да да, и не не?
18. Али је Бог вјеран, да ријеч наша вама не постаде да и не.
19. Јер Син Божији Исус Христос, којега ми вама проповиједасмо, ја и Силуан и Тимотеј, не постаде да и не, него у Њему постаде да.
20. Јер колико је обећања Божијих, у Њему су да, и у Њему су амин, Богу на славу кроз нас.
21. А Бог је онај који нас утврђује с вама у Христу, и који нас помаза,
(Зач. 170). 22. Који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша.
23. А ја призивам Бога за свједока на своју душу, да штедећи вас не дођох више у Коринт.
24. Не као да господаримо над вјером вашом, него смо помагачи ваше радости; јер у вјери стојите чврсто.
