САБОРНА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ЈАКОВА

3  Обуздавање језика. Права и лажна мудрост.

(Зач. 54). 1. Браћо моја, не будите многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени,

2. Јер сви много гријешимо. Ако неко у ријечи не гријеши тај је савршен човјек, моћан је зауздати и све тијело.

3. Гле, коњима стављамо узде у уста да нам се покоравају, и све тијело њихово окрећемо.

4. Ето и лађе, иако су велике и силни их вјетрови гоне, окрећу се малим кормилом онамо куда хоће онај који управља.

5. Тако је и језик мали уд, а хвали се да је велики. Гле, малена ватра, како велике ствари запали!

6. И језик је ватра, свијет неправде. Тако се и језик налази међу нашим удима, прљајући све тијело, и палећи ток живота нашега, и запаљујући се од пакла.

7. Јер сваки род звјериња и птица, и гмизаваца и риба, припитомљава се и припитомио се роду човјечијему,

8. А језик нико од људи не може укротити; то немирно зло, пуно отрова смртоноснога.

9. Њим благосиљамо Бога и Оца, и њиме проклињемо људе створене по подобију Божију.

10. Из истих уста излази благослов и клетва. Не ваља, браћо моја, да ово тако бива.

(Зач. 55). 11. Зар може из истог извора тећи слатко и горко?

12. Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слану и слатку воду.

13. Ко је међу вама мудар и разуман? Нека покаже од доброг понашања дјела своја у мудрој кротости.

14. Ако ли имате горку завист и свадљивост у срцима својим, не хвалите се и не лажите против истине.

15. Ово није она мудрост што силази одозго него земаљска, чулна, демонска.

16. Јер гдје је завист и свађа, ондје је неслога и свака зла ствар.

17. А мудрост која је одозго, прво је чиста, потом мирна, кротка, послушна, пуна милости и добрих плодова, непристрасна, и нелицемјерна.

18. А плод правде у миру сије се онима који мир граде.