SRPSKA
PRAVOSLAVNA CRKVENA
OP[TINA I PAROHIJA SVETOG
SAVE
U LONDONU
Српска православна црквена општина
лондонска основана је 30. јуна 1942. године.
Први парох је био протојереј Живојин Ристановић /рођен 29. 1. 1907,
а упокојио се 4. 12. 1953/.
Други је био протосинђел, касније епископ средње-западноамерички
Фирмилијан /Оцокољић/.
Трећи парох је био протојереј Милоје Николић, кога је патријарх
српски Гаврило, својом одлуком од октобра 1945, поставио за пароха
при храму Светог Саве у Лондону. У чин протојереја произведен je
по одлуци патријарха Гаврила, а напрсни крст је добио на предлог
Његове Светости Патријарха г. Германа. Одликован је, такође,крстом
Светога Августина II степена од стране Кентерберијског архиепископа
др Мајкл Рамзеа. Прота Николић одлуком патријарха Гаврила постављен
је за архијерејског заменика и преставника Српске цркве код Кентерберијског
архиепископа. Он је био архијерејски заменик и патријарсима Викентију
и Герману, а био је архијерејски заменик Епископу бившем западноевропском
Г. Лаврентију.
У октобру ове 1984. г. напунио 52 године активне свештеничке службе.
Уређивао је "Глас СПЦ" у Западној Европи. Помоћни парох
у то време је био, од 1958. г. протојереј Владимир Родзјанко, касније
епископ Василије у Сан Франциску. Прота Милоје је на дужности лондонског
пароха остао до јуна 1977. године, када је за пароха постављен јереј,
касније протојереј, Милун Костић. Прота Милоје Николић се упокојио
16. априла 1989. године, а сахрањен је 20. априла, на Српском православном
црвеном гробљу у Бруквуду.
Четврти парох - протојереј Милун Костић рођен је 15. јануара 1946.
г. у Биоски код Ужица. Осмогодишњу школу је завршио у родном месту,
а богословију Светог Саве у Београду. На Богословском факултету
дипломирао је 1970. r., а започете студије класичне филологије на
Филолошком факултету у Београду, прекинуо их због одласка на парохијску
дужност у Мелбурн — Аустралија. У чин ђакона рукоположио га епископ
жички Василије, на Преображење 1970. г., у манастиру Преображење
/Овчар/, a у чин презвитера епископ западноевропски и аустралијски
Лаврентије, 30. јануара 1971. г. у храму Св. Тројице у Мелбурну,
где је постављен и за пароха. На дужности пароха остаје до 31. маја
1977 , када je на захтев тадашњег епископа Лаврентија добио канонски
отпуст од тадашњег епископа аустралијског Г. Николаја и прешао за
пароха у Лондон. Чин у протојереја одликован је 20. марта 1973.
г.
Залагањем проте Милуна Костића купљен је нови иконостас рађен у
дуборезу са иконама које су дело руку нашег чувеног иконографа протођакона
Марка Илића. Оне су заиста украс нашег храма у Лондону.
При катедралном храму Светога Саве у Лондону годинама служи из почасти
протођакон Ћорђе Чекеревац. Он је рођен 27. 9. 1934. у Бресници
од оца Михајла и мајке Зорке. Основну школу је похађао у Бресници,
гимназију у Чачку и Крагујевцу. Богословију у Призрену завршио 1952.
године, а дипломирао на Богословском факултету у Београду 1958.
Рукоположен je у чин ђакона на Ускрс 1975. у катедралном храму Светога
Саве у Лондону, а произведен у чин протођакона на Духове 1981. у
цркви Свете Тројице у Братфорду.
Прво богослужење вршио је прота Ристановић у руској цркви у улици
Бакингам палас /данас не постоји/, али већ 1942. г., захваљујући
руском кнезу Всеволоду и супрузи му Марији Јекатарини Романовној
Павловној, Срби су добили велику зграду на Челсију 12, Ленокс Гарденс,
где је направљена и капела. Уз помоћ краљице Марије и њених синова,
краља Петра II, краљевића Томислава и Андреја, купљена је велика
зграда у Саут Кенсингтону 12, Еџертон гарденс, где је свечано освећена
српскоправославна капела Св. Саве, 2. марта 1947. r. у присуству
високе ктиторке краљице Марије и епископа гибралтарског.
Данашњи храм Св. Саве преуређен је од некадашње англиканске цркве
Св. Колумба, која је зидана 1903 г. у облику базилике. Храм је купљен
добровољним прилозима Срба и великом помоћи пријатеља Британаца,
превенствено велике добротворке српског народа из Првог светског
рата леди Пеџет. Освећен је свечано од стране епископа Николаја
/Велимировића/ 29. јуна 1952. г. , у присуству краља Петра II и
неких 4.000 Срба из целе Енглеске.
Грађевина је врло пространа, тобродна базилика са скромним ентеријером
од цигле. Украшена је прелепим фрескама које су махом копије дела
са зидова српских манастира 13. века са подручја Косова и Метохије.
Посебно је вредно поменути иконостас, израђен у дуборезу од ораховог
дрвета и богато украшен иконама. На два панела су осликана два велика
српска светитеља, Свети Сава и отац му Свети Симеон. Иконостас је
рад пок. Ђакона и уметника Марка Илића.
Испред олтара су два трона, такође изрезбарана у ораховини. Један
је намењен надлежном епископу, а други краљевској породици. На краљевском
трону су често седели чланови наше краљевске породице док су живели
у избеглиштву овде у Лондону. Са поносом можемо рећи да је на том
трону седела и Њено Величанство Краљица Елизабета II. Јула 1957.
године она и Његово Височанство Принц Филип били су кумови на крштењу
Марије Татјане, ћерке југословенског Принца Андрије.
То није било први пут да је британска краљица била кума на крштењу
члана наше краљевске породице. Тако, нпр. 24. октобра 1945. године,
онда још увек принцеза, Елизабета и Његово Височанство Краљ Џорџ
VI били су кумови Принцу Александру, сину Петра II. Ето још једног
примера јаке везе између британског и српског народа.
Нашу цркву Св. Саве су посетила два српска патријарх: патријарх
Герман у августу 1969. године, и патријарх Павле у септембру 2002.године.
Поред храма сазидан је Дом епископа Николаја, који је осветио епископ
Лаврентије 17. септембра 1972. Преосвећени Г. Лаврентије је 30.
марта 1969. г. устоличен у лондонском храму Св. Саве за првог српског
епископа западноевропског и аустралијског.
Исте године су храм Св. Саве посетили патријарх српски Г. Герман
и тадашњи епископ жички Василије /Костић/.
Бивши дом са капелом у Еџертон Гарденс, адаптација цркве Светога
Саве, кућа на Шепердс бушу и дом Епископа Николаја остварени су
уз огромне напоре и залагање пок. проте Милоја Николића, пок. Др
Пурковића и несебичну подршку Управе и чланова црквене општине са
председником Костом Ст. Павловићем.
Вредно је помена да je у нашој капели проповедао Кентерберијски
архиепископ др Фишер, приликом пријема крста првог српског патријарха
Јоаникија.
У цркви Светог Саве проповедао је два пута др Ранси, архиепископ
кентерберијски и то први пут као епископ св. Албанса, а други пут
као наречени архиепископ Кентерберија.
Такође у нашој цркви Светога Саве говорио је чувени епископ Чичестера
др Бел приликом парастоса епископу Николају Велимировићу, као његов
велики пријатељ и поштовалац.
Лондонска црквена општина је бројала око 420 редовних чланова по
подацима из 1984.године
При храму Св. Саве постоје: Коло српских сестара; Недељна школа
за српску децу, са шест учитеља; Фолклорна група /старија и млађа/;
Црквени мешовити хор; Пензионерско удружење /чији се чланови састају
једном месечно/.
Лондонска парохија је издала Споменицу храма Светог Саве у Лондону,
поводом његовог освећења 1952. године. Такође je, у сарадњи са Удружењем
српских писаца и уметника у иностранству, објавила Споменицу Леди
Пеџет, у издању Српске мисије, Мелбурн 1959. године.
Редовне приредбе, које се у Дому епископа Николаја одржавају о храмовној
слави, Видовдану, већим празницима и школским свечаностима, добро
су организоване и лепо посећене.
Кад је 1942. образована Црквена општина Светога Саве у Лондону,
за првог председника изабран је пуковник у пензији Ђорђе Остојић
/1871 1948/. Затим су се ређали: бивши саветник Дирекције за информативну
службу књижевник Милош Црњански, /1893 1977/, преводилац Божидар
Пепић /1896 1965/, бивши министар и вођ Савеза земљорадника др Милан
Гавриловић /1882 1968/, бивши министар и председник Општине града
Београда Милош Бобић /1886 1951/, бивши помоћник министра Иностраних
послова Владимир Шапоњић /1896 1952/, бивши потпуковник Данило Зобеница
1901 1966/, бивши ђенерал Петар Вук. Арачић /1885 1958/ и од 1958
бивши шеф кабинета свих ратних председника Министарског савета и
први секретар амбасаде Коста Ст. Павловић /1905 /.
Преузето из «Споменице Епархије западно-европске 1969-1984», Химелстир, 1984.
