Књижевно вече посвећено Петру II Петровићу Његошу ”ВЛАДИКА, ПЕСНИК И ВЛАДАР"

Књижевно вече „ Владика, песник и владар" посвећено Петру II Петровићу Његошу одржано је у Дому владике Николаја у Лондону у организацији Црквене недељне школе „Свети Сава" у петак, 18. септембра 2015. године. 

О животу и песништву Петра II Петровића Његоша у контексту историјских, политичких и књижевних прилика 19. века говорио је проф. др. Мило Ломпар, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду на Катедри за српску књижевност 18 и 19. века и српску културну историју, који је и аутор књиге о Његошевом песништву.

 

Petar II Petrovic-Njegos

Песник, а владика - владар, а песник; све ово захтева од човека изузетност: „Шта је човјек, а мора бити човјек ?"

Професор др. Мило Ломпар је аутор књиге „Његошево песништво". Ово дело је најцеловитија студија о Његошевом песништву, која заслужује пажњу сваког искреног поштоваоца дела и личности Петра II Петровића Његоша. О великану српског песништва писале су знамените личности: Свети владика Николај Велимировић, („Религија Његошева"), Исидора Секулић, („Књига дубоке оданости"), Љубомир Ненадовић („Писма из Италије", „О Његошу") и други.

Као песник Његош је био човек лирске рефлексије, метафизичке потребе и запитаности о смислу земаљскога живота и о бесмртности душе. Огледао се у сва три књижевна рода: „Ноћ скупља вијека" је једна од најлепших љубавних песама српског песништва. Његош је није објавио за живота суочен са патријархалном средином у којој је био владика, песник и владар. Дело „Луча микрокозма" настало је у Биљарди на Цетињу за време Васкршњег поста. Ово дело је било Његошу најмилије до краја живота, а посвећено је његовом најбољем учитељу Сими Милутиновићу Сарајлији. Тема дела је усхођење душе ка небу чиме су се бавили песници од Дантеа преко Милтона. Њихова дела је Његош читао у руском преводу. Међутим, најинтимније питање сваког човека: „Ко сам ја?" је основа „Луче микрокозма": „.... Душа људска јесте бесамртна. Ми смо искра у смртну прашину. Ми смо луча тамом обузета..." Човек као светлост земаљског бивства, молитва као основа хришћанског пута и питање: „Ко си ти?", а подразумева другог (ближњег) као и однос према жени кроз метафизику пола на космички начин су окосница овог дела: „Тајна човјеку човјек је највећа!".

Потом песништво прелази у историју под бременом лоших животних и државних прилика; настало је чувено дело „Горски вијенац", у коме је главни мотив истрага потурица као важан мотив целокупне европске културе. Његош је приказао свет који је распет унутар различитих верских, културних и политичких прилика. У овом делу наметнуло се питање : „Ко смо ми?": како постоји заједница, а шта је историја и њен смисао? Величина и драма косовске традиције у Његошу је одјекнула и тиме је дао нови импулс и смисао овој националној теми. Рече Његош:

„Југословенство је само једна реч која празним звеком звечи." Овим речима и бројним другим исказима постао је пророк судбине свога народа.

Као владар и владика стремио је ослобађању и уједињењу Српства. Био је спреман у сваком тренутку за борбу о чему сведоче речи: „Ако икад онда сад. Ако не сад онда никад." Његош је био разочаран политиком која је вођена на Балкану у његово време. О наочитости Његошева лика, достојанствености појаве и дипломатској вештини говоре записи приликом пријема код руског цара Александра Романова 1833. год.

Руски цар: „Ви сте виши и од мене!"

Његош: „Само је Бог виши од руског цара."

Као владика Његош је био изнад обичаја и традиције, дубоко укорењен у хришћанску православну светосавску веру. Једном приликом за време дружења у Напуљу са Његошем Љубомиру Ненадовићу се указала прилика да сретне папу. Док се он двоумио око тога да ли да иде или не иде, Његош му је рекао да иде ако му је милији римски папа од црногорског владике. Љубомир Ненадовић није отишао.

Његош је и посмртно страдао о чему сведочи рушење његове загробне цркве на Језерском врху Ловћена за време Првог светског рата. Непријатељ није имао поштовања ни према Његошевим посмртним остацима, о чему је сведочио Милош Црњански у својим записима о Његошу.

И рече Његош: „Хвала ти Господи..." на крају свога земаљскога живота и постаде Његош небом обасјан; пророк и светионик свога рода:

„Ко на брдо ак' и мало стоји више види нег' онај под брдом.

Ја повише нешто од вас видим то је срећа дала ал' несрећа моје племе сном мртвијем спава!

(...)Не бојим се од вражија кота, нека га је ко у гори листа но се бојим од зла домаћега.

Куда ћете с клетвом прађедовском? Сучим ћете изаћ' пред Милоша?"

Овај текст је само делић онога што је о Његошу речено током књижевне вечери у предавању проф. др. Мила Ломпара и одговорима на питања слушалаца. На крају вечери у пријатној атмосфери дружења посетиоци су сређивали и размењивали утиске и нова сазнања о Његошу. А они који су пожелели да прича о Његошу никад не престане понели су књиге „Његошево песништво" са потписом аутора.

М.Д.Л.

Снимак предававања

Плакат је доступан ОВДЕ. 

Velika sala baner

Изнајмљивање сале

spc-london-baner-vesti

Вести и најаве

Brookwood-banner

Brookwood

Донације

paypal-donate

Уколико желите да извршите уплату директно на рачун СПЦ, молимо вас идите на страницу УПЛАТЕ НА РАЧУН.

Контакт

Адреса Цркве Светог Саве:
89 Lancaster Road
London
W11 1QQ
Телефон: 020 7727 8367
E-mail: crkva@spclondon.org